ventilacija životnog i poslovnog prostora

Funkcija ventilacije ja da osigura kvalitet vazduha koji udišemo kada boravimo u zatvorenim prostorijama. Sa novogradnjom koja ne "diše" i koja je sve više hermetična, jedini način da bi se obezbedio neophodan svež vazduh je preko ventilacionog sistema. Naravno, skoro uvek je moguće otvoriti prozore ali oni ne mogu obezbediti konstantan priliv svežeg vazduha.

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Energija je glavni pokretač tehnološkog razvoja. Zahvaljujući industrijalizaciji i porastu broja stanovnika potreba za energijom iz godine u godinu eksponencijalno se povećava. Na početku ovog milenijuma obnovljivi izvori energije imaju sve veću ulogu u svetskoj proizvodnji energije. Sve je očigledniji štetan uticaj velikog korišćenja fosilnih goriva na životnu sredinu. Većina naučnika se danas slaže da globalno zagrevanje izazvano ispuštanjem ugljendioksida stvarno postoji i da izaziva ozbiljne klimatske posledice.

Efekat staklene bašte nastaje zbog toga što Zemlja i molekuli u atmosferi apsorbuju Sunčevu toplotu. Toplota koja stiže sa Sunca pada na Zemlju, odatle se odbija i najvećim delom odlazi daleko od Zemlje. Gasovi koji kao izolator zadržavaju tu toplotu su gasovi efekta `staklene bašte`. Kada oni ne bi postojali temperatura na površini Zemlje bila bi oko 30 stepeni niža nego što je sada pa bi i život kakav sada postoji bio nemoguć.

KLIMA UREĐAJI U NAŠEM DOMU 
 Davne 1877. godine, Kraljevski zavod za patente u Berlinu odobrio je patent nemačkog naučnika Karla fon Lindea za njegove rashladne mašine čime je počela savremena era hlađenja. Za početak ere klimatizacije smatra se 1902. godina kada je američki inženjer Vilis Kerijer patentirao prvi sistem za klimatizaciju vazduha. Baš kao što je to i nemački naučnik Linde formulisao i klima uređaji imaju isti sistem rada i osnovne komponente kao i kućni frižider. Sedamdesetih godina prošlog veka razvijen je tzv. kompaktni ili prozorski klima uređaj, kod koga su u jednom kućištu bili smešteni svi elementi, sa spoljašnje strane kompresor i kondenzator sa ventilatorom a sa unutrašnje, isparivač i ventilator. Kasnije su razvijeni tzv. split-sistemi kod kojih je glavni pogonski sklop (kompresor i kondenzator) izmešten napolje, izvan prostorije. 
Kakav klima uređaj kupiti ?
Na tržištu dominiraju klime od 9.000, 12.000 i 18.000 BTU/h (britanska merna jedinica za snagu klima uređaja), ovi srednji hlade prostor od oko 130 kubika (standardno izolovana soba površine 50 m2 i visine 2,5 m).

Za izračunavanje kapaciteta hlađenja koji vam je potreban koristi se jednostavna formula: veličinu prostora koji želite ohladiti (zagrejati), izraženu u kubnim metrima, pomnožite s faktorom od 30 do 40, zavisno od toplotnog opterećenja prostora. Prostor je toplotno vrlo opterećen ako je izložen suncu, ako ima puno staklenih površina, ako se u njemu zadržava puno ljudi ili se u prostoru nalazi puno kompjuterske opreme i drugih unutrašnjih izvora toplote. Dobijeni broj u vatima predstavlja kapacitet hlađenja za pravi izbor modela klima-uređaja koji vam je potreban. Jednostavan primer:

32 (m²) (površina osnove) x 3 (m) (visina plafona) x 35 W (faktor) = 3360 W